"Postoji drugi univerzum paralelan našem koji ima svest, ali ne i organizme. I energiju koja se kreće brzinom beskonačno manjom od naše. Mi smo putnici. Mi se krećemo. Prvi korak je da odemo u taj drugi univerzum - u univerzum neorganskih bića - "rođaka", kako ih je don Huan zvao. Oni su sposobni da povećaju svoju brzinu kao što mi možemo da smanjimo našu. Problem je što je univerzum, u globalu, predatorski (Predator: termin iz Biologije - grabljivac koji je na vrhu lanca ishrane, hrani se svim ostalim bićima -prim.prev). A tamo su "bića koja nemaju organizme ali imaju neverovatnu svest koja se hrani nama kao pilićima". Oni ne proždiru mišiće ili organe, nego sjaj svesti. Ako čarobnjak vidi čoveka -pošto su čarobnjaci sposobni da vide energiju kako struji u univerzumu - oni vide čoveka kao skup energetskih polja.”

   "Pre našeg vremena, ona (ljudska bića) su bila izduženija, i ličila su na jaja-ovalna. Danas su kao lopte. Te lopte su pokrivene sjajem koji liči na plastični omotač i koji ih čini još sjajnijim, i to je sjaj koji Letači jedu sve do ovog nivoa (pokazuje na svoja stopala). Ono što mi vidimo sada je neprozirno jaje sa nožnim prstima koji sjaje. Ostalo je mrtvo u poređenju sa tim (sjajnim delom). Tako, sva naša svest potiče od nožnih prstiju - i jedino o čemu se mi brinemo jeste naše - JA, JA, JA.”

   Bio sam svojevremeno vajar i studirao sam umetnost. Don Huan je rekao:

   "Zašto ne napraviš čoveka od papira, skulpturu čoveka u realnoj veličini, prikačiš mu kasetofon koji u pravilnim intervalima kaže: 'JA' (Kastaneda intonira tu reč vrlo nisko u grlu) i nabiješ ga u dupe da te podseća šta si." Dovodio me je do ludila s tim glupostima o Letačima. Međutim, to je energetska činjenica koja može da se dokaže čak i na našem nivou svesti nožnih prstiju.

   "Zar ne misliš da je ludilo što su sva ljudska bića na tom nivou? Usprkos starosti, kulturi, orijentaciji - sve je u tome JA… Odakle potiče ta udružena postojanost? Ne možeš to da objasniš ni sociološki ni psihološki. Svi smo pojedeni do tog nivoa."

     Don Huan je mislio da je to odvratno. On je govorio: "Letači i mi imamo simbiotsku vezu; mi im dajemo hranu, a oni nama naša verovanja."

    Sledeće što treba da privuče našu pažnju je činjenica da, na primer, jedan inženjer, briljantan savremeni čovek, ima ista verovanja koja ljudi imaju vekovima.

    "Tu nema nikakve misterije - Letači nas drže na tom nivou." Sledeći dokaz jeste da kada čarobnjak počne da se disciplinuje, njegova svest raste, kao drvo koje se ne potkresuje. Čarobnjaci učine svoju svest tako čvrstom da postaje bez ukusa za Letače. Karlos Kastaneda je pitao auditorijum: "Što je sa engleskim izrazom 'polizan sam' (I've been licked). Odakle to dolazi? Od toga što si polizan!"

    "Odakle potiče to insistiranje?" - upitao je don Huan. Rekao sam mu: "Ne znam." Onog dana kada sam to zaista shvatio bio sam šokiran. Postoje stvari koje previđamo, a zašto? Postajete paranoični - vidite da nas nešto zadržava da ne dostignemo ono što je izvan nivoa svakodnevnog života.

    Karlos Kastaneda je imao običaj da sedi na jednoj klupi na UCLA univerzitetu - svi su znali da je to njegova klupa- da bi gledao devojke. "Tada sam voleo devojke. Sada ne. Ja sam čist. Sada letim, u večnost." Jednog dana dok je sedeo na klupi odjednom mu se zamračilo i postao je svestan energije, kao i da ga nešto sprečava da je vidi. "Tih dana sam radio sa vrhunskim psihijatrom. Rekao sam mu: 'Postoji nešto što me sprečava da 'vidim svest.' On je rekao: 'Uzimaš ta halucinogena sredstva. Postoji nešto što se zove posthalucinogeni nered'." I tako mu je taj tip prepisao lek, rekao mu da uzme dve tablete i da ostane kod kuće nekoliko dana.

    Šta ga je iznenada učinilo svesnim kada ranije to nije mogao da vidi? Don Huan mu je rekao da je to jednostavno:

    "Pomerio si svest iznad 'ja' na mesto odakle možeš da vidiš. Ili si uz moju pomoć postao zaštićen od Letača tako da je tvoja svest viša". Wow! Ufa! Mamma mia! Ja sam došao sa univerziteta, a ne iz kafane! (Nastavio je da imitira pijanduru mrmljajući: "Life...,is life.")

UNIVERZALNA ISTRAJNOST LJUDSKOG UMA

    Sposobni smo za zapanjujuća dostignuća. Don Huan kaže da nije naša greška što se odričemo tih svojih uspeha. Postoje okolnosti koje to diktiraju. Sada smo jedino sposobni da gledamo sami sebe. Niko nikog ne sluša - samo sačekamo da neko kaže šta ima, a onda počnemo da pričamo o sebi. Don Huan je rekao da razmišljam o istrajnosti i univerzalnosti tog gledanja samog sebe.

    Don Huan je upitao: "Zar te to ne intrigira, ta istrajnost. Zar to nije materijal za razmišljanje?" Don Huan je to objasnio i to objašnjenje je bilo veoma uznemiravajuće za Kastanedu. Stari čarobnjaci su bili sposobni da vide da, dok ljudi spavaju, dok sanjaju, dolazi do pomeranja skupne tačke.  Što se dalje pomeri od uobičajenog položaja, san je bizarniji. Oni su koristili biljke, druge materije, sve što su mogli da nađu, da pomere skupnu tačku. Naučili su različite položaje koje telo može da zauzme da bi postigli prijatan osećaj, i tako su otkrili magijske pokrete. Čuvali su ih u najvećoj tajnosti.

    Dok su nalazili ili sakupljali pokrete, takođe su pronašli i prisutnost nečega. Na kraju su tu prisutnost nazvali Letači - oni koji poseduju svest, ali ne i organizam - bića koja se nama hrane.

    Svest je sjaj, kao plastični omotač, koji čini svetlosno jaje još sjajnijim. Taj sjaj se prostire od vrha do dna jajeta. Sada čovečanstvo ima sjaj samo od poda do gležnjeva. Tako da je posmatranje samog sebe jedino što možemo da radimo. To nije naša greška. Don Huanova revolucija je to što je odbio da učestvuje u dogovoru koji nije bio njegov izbor - da ga Letači pojedu. Brige o političkoj moći, novcu, hrani, itd. minorni su problemi u poređenju sa ovim.

    Kastaneda je pitao don Huana da li bi i on mogao da vidi Letače.

    "U to vreme sam imao veliki stomak, jer sam jeo 17 sendviča sa maslacem ili slaninom dnevno. Tako da od stomaka nisam mogao da vidim svoje gležnjeve i - Letače. Pomoću magijskih pokreta sam doterao liniju."

    Kastaneda nije znao da li će nešto što je imalo efekta u njegovom slučaju, koristiti i drugima. Stari čarobnjaci su magijske pokrete držali u velikoj tajnosti, ali don Huan je rekao da je prirodno da se svaki poredak u jednom trenutku završi. Kastaneda se dugo pitao šta da radi sa tim materijalom - znao je da je njemu pomoglo i da je on OK, ali, da li to da zadrži za sebe?

    Don Huan je rekao da je mlađi od Kastanede. Bio je pun energije, agilniji i živahniji od njega. Don Huan je odveo Kastanedu u Čihuahuu, rekavši mu da odlaze na deset dana. Rekao mu je da ponese dosta cigareta, i Karlos, koji je bio veliki pušač u to vreme, zapakovao je 50 pakli da ih ponese. Prvog dana je pušio kao đavo. "Možda sam znao da će se nešto desiti." Sledećeg dana je paket sa zalihama cigareta nestao. Kastaneda je “odlepio”. Don Huan mu je rekao da kojot koji ih je ukrao sigurno nije mogao da ode daleko sa tim, tako da su veći deo dana proveli prateći trag kojota. Taj trag je vodio do strašne klisure. Karlos Kastaneda je bio spreman da se spusti u klisuru zbog tih cigara, ali nije više bilo kojotovog traga. Na kraju je proveo noć u toj klisuri. Don Huan ga je pitao sledećeg jutra da li bi mu smetalo da puši domaće cigare. Kastaneda mu je na to odgovorio: "Zašto bi mi smetalo? Popušio bih i tebe."

    I tako su krenuli ka gradu gde bi mogli da kupe domaći proizvod. U jednom trenutku don Huan mu je rekao da su se izgubili. Kastaneda ga je zbog toga mrzeo. Prošli bi pored istog mesta i Kastaneda bi to primetio i rekao mu, a don Huan se ponašao kao da nema pojma. Bili su "izgubljeni" deset dana. Na kraju je don Huan rekao: "Idemo kući", i put je bio tačno pored njih. Od tada Kastaneda više ne nosi košulje sa džepom (što je i pokazao na košulji koju je nosio) jer ne želi da ima prostor za cigarete.

    "Pokreti su način da promenite vaše telo na magičan način. Kao Mlečni put, sa svim njegovim zvezdama, u čijem središtu misle da postoji crna rupa koju još nisu u stanju da pronađu, nešto drži energiju zajedno, tako da je sila koja želi da se odvoji formirala spiralne krake, ali se galaksija nije nekontrolisano razletela. Mi smo isti. Da nema neke kohezivne(slepljujuće) sile, naša energija bi se razletela u večnost. Tu silu čarobnjaci pokušavaju da dodirnu pokretima. Naša namera ne pripada magijskim pokretima. Mi im se pridružujemo. Oni imaju sopstvenu nameru, da se povežu s tom kohezivnom silom."

IDEALI LETAČA

    "Moj otac je bio besmrtan. Živeo je svoj život opkoljen problemima tipa: 'Oni me ne vole!' Šta su 'problemi' kada ćete da umrete? To je ono što nam Letači daju u zamenu za energiju – naše JA – i, svi smo mi jadne bebe."

    Karlos Kastaneda imitira plakanje: "Niko me ne razume!" Don Huan je imao običaj da pita: "Šta da razume?" Drugim rečima: "Niko ne obraća pažnju na mene onako kako bih ja to voleo. Niko me ne grli i ne govori: 'Ti jadna, jadna bebo'."

   Jedan čovek je svojevremeno ispričao Kastanedi svoju fantaziju o odlasku na ostrvo u Južnom moru i gomili žena koje će da ga maze i da mu govore: "Ti jadno stvorenje. Ti jadni, jadni čoveče". Kastaneda ga je upitao zar nije imao fantaziju o seksu sa tim ženama? Ne, on je samo želeo da ga one maze na taj način. To je naša kvazisimbiotička veza s Letačima - oni nam daju 'jadnu bebu' (samosažaljenje-prim.prev.).

    Ideja o jadnoj bebi bila je don Huanova omiljena. "Vaspitavao me je moj deda koji mi je rekao da sam previše nizak. Rekao je:'Ne možeš da uđeš kroz vrata, moraćeš kroz prozor'."

    Njegov lepi rođak Gregoriti je imao rimski nos, svaka bi otvorila svoja vrata za njega. Međutim, deda je rekao Kastanedi: "Moraćeš da koristiš trikove". Rekao mu je da je najbolje da bude siroče.

    "Tako sam razvio svoje velike tehnike, govoreći ljudima da nemam oca, i (ridajući) da sam izgubio i svoju majku.”

    Zezaju ga da je još uvek takav i danas, ali on insistira da nije. " Ko nam je dao tu univerzalnost “jadne bebe” ? Ljudi koji udobno žive su najveće 'jadne bebe'."

    Za Kastanedu je bilo nemoguće u prošlosti, na njegovim besplatnim predavanjima, da postigne koncentrisanu pažnju(kod publike) koja je za to potrebna.

    "Posle izvesnog vremena te premise će imati smisla za telo. One će zaobići razum i stvarno će imati smisla za nešto što se zove energetsko telo. To je naše stanje - nesposobni smo da vidimo(opazimo) energiju kako protiče. Zašto? To je samo dogovor koji miroljubivo sklapamo sa Letačima." Oni nam kažu: "Nemoj da se žališ (u vezi s tim dogovorom). Žali se na svoju ženu ili svog muža."

    Ovo je navelo Kastanedu da ispriča šalu o vrlo ćutljivom tipu na žurci. Jedna žena, verovatno domaćica, pita tog čoveka nešto i on nekulturno odgovara. Onda ga ona pita: "Da li ste oženjeni?" On odgovara: "Da, ali me moja žena ne razume."

    "Samo u terminima don Huana i njegovog čarobnjaštva možemo da razumemo dubinu naše situacije koja nas stvarno vodi ka tome da budemo pojedeni. Mi dobijamo ogromnu količinu ideja da nas 'podese'. Letači su nam dali sve naše ideje i ideale." Don Huan je rekao: "Da je to (ideje, ideali- prim.prev.) prepušteno čoveku, mi ne bismo bili tako glupi."

    Kastaneda je objasnio: "Uporedite naše fantastične mašine sa našim ograničenim ideologijama i sistemima verovanja. Možda je don Huan bio u pravu…"

    Ponovo je opisao sebe kao veoma debelog i sklonog prekomernom jedenju. "Don Huan mi je rekao: 'Ti nećeš proći kroz iglene uši. Previše si debeo.' Zašto postajemo tako izobličeni? A volimo sebe. Kakva strašna kontradikcija. Mi branimo svoju čast kao lavovi - samo čekamo da nam neko kaže nešto uvredljivo.

    Tako je čarobnjačka prva linija napada razmišljanje o samom sebi. To je najopasnija stvar koju mi imamo. To mora da se zaustavi, da se ugasi. To je obavezno. Pitajte me u vezi s tim. Ali ne očekujte da otkrijem kako ste vi čudesni. Vaša čudesnost je nevažna u odnosu na putovanje u nezamislivo. Vaša čudesnost je važna samo u svetu svakodnevnog života, kome ja više ne pripadam.

    Don Huan to nikada nije dozvoljavao, on je zahtevao moju pažnju, da obratim pažnju na svaki detalj sveta oko mene. Ali na sebe? Ne.

    Želeo sam da pričam s njim o umetnosti. On je rekao: "Umetnost je lepa, učini to." Sve što bih učinio u vezi s umetnošću jeste da se žalim i da kukam zbog gubitka 'goriva' (inspiracije).

    Na taj način me je naterao da budem vreća puna priča. Nisam mogao da nađem čoveka, don Huana. Bio je pun beskrajnih priča. To je čarobnjak. Čovek više ne postoji - on je apstraktan. Drugi (čovek, sa svojom 'istorijom i fiksiranim identitetom’) je hrana za Letače."

    Ne mogu da ponovim šta je don Huan rekao jer ću da vas uvredim. (Gomila traži da im ipak kaže.) "Čovek koji je tako veliki graditelj i inženjer ne može da bude tako glup da izmisli papu. Da li mislite da bismo bili tako glupi da napravimo boga od device? Sa svojim preciznim umom, zar mislite da bi čovek bio opsednut vaginama i devičanstvom? Kako to može da bude? Mi nismo toliko glupi!" .

   "To je zastrašujuća misao. Kako ja mogu tome da se suprotstavim? Mi smo osedlani verovanjima koja su protivrečna i ne objašnjavaju ništa o našem životu i našoj smrti. Don Huan je rekao: 'Da li si razmišljao o miru na nebu? Na nebu ne možeš da žuriš. Moraš da hodaš polako, nogu ispred noge. (Demonstrira.) I nema buke. Bog ne voli buku.' Don Huan je takođe rekao: 'Najgora stvar je - da li shvataš da je nebo velika jevrejska robna kuća. Bog sedi u mezaninu i ima dva sina: jedan se brine o knjigama, a drugi je advokat. Jedan je sveti Petar, a drugi Lucifer'.

     U toj pseudosimbiotičkoj vezi, Letači uzimaju ono najbolje, a nama daju to sranje. Kako istinito! Kako uništavajuće!

    Išao sam da govorim u Meksiko, i Meksikanci su vrlo čudni. Simpatični, ali čudni. Imaju taj beskrajni govor tipa: 'Kastaneda dolazi, on je vampir; dolazi da nas isisa. On postaje sve mlađi a mi sve stariji.' Vi postajete sve stariji zato što ste glupi!

    Glavni interes čarobnjaka je da nadvladaju te energetske barijere koje nas tako potpuno definišu i ne dozvoljavaju nam bilo kakav energetski pomak. Psihološki, pošto nije bilo saradnje dok sam govorio toj grupi Meksikanaca na španskom, oslabio sam tog dana. To nije bilo zato što su mi oni uzimali energiju. Da nisam uključen u ta sranja koja mi oduzimaju 99% energije, normalno da bih imao više energije. Kako Kastaneda može da im oduzima energiju dok im govori?"

    To me ne dotiče. Don Huan kaže da stvarno nije važno da li neko priča o vama dobro ili loše. Vaš sastanak je sa beskonačnošću. I ja mogu da ubrzam i da postignem da se susret desi sada. Voleo bih da utičem na vas, ali pomoć dolazi od vas. Sve je u našim životima postala obmana.

    'Kako da zaustavim unutrašnji dijalog?' upitao sam don Huana. On je rekao: 'Umri'."

    Šta nam je to tako važno ovde - samo priznanica u našoj tajnoj ćeliji koja nam kaže: 'Karlos Kastaneda je najveći', potpisana sa 'Karlos Kastaneda'? I zašto da nas zaluđuju u ovom ogromnom univerzumu? Da li stvarno mislite da smo mi napravljeni kao slika i prilika Božja? To su Letači (koji nam to govore)."

    Don Huan mi je dao sjajnu formulu - "Da, oni su ti svašta radili. Ali to je bilo tada a sada je sada!" Podsetio nas je na priču o čoveku koji je bio "seksualno zloupotrebljen" u sedamnaestoj godini. Rekao je da je takođe poznavao ženu koja je prvo bila zloupotrebljena od strane starijeg brata kada je imala šest godina. Onda je to saznao drugi brat pa je i on počeo da je zloupotrebljava. To je trajalo godinama. To je 'šest miliona funti' traume.

    "Šta da kažete osobi poput nje? Don Huan bi rekao: 'To je bilo tada, a sada je sada.' Ne postoji terapija koja može da pomogne da se nadvlada takva koncentracija negativne energije. Terapija je deo letačkog repertoara. 'Budi srećan, idi kod psihijatra.' Mislim da ne bih mogao da je uverim u don Huanovu filozofiju. Ali, dao bih sve međutim, da mogu  to da učinim.

    Neko je pitao kako je Toni napravio sliku. Kastaneda je rekao: "Bilo je 90.000 meksičkih katoličkih budista tamo, i Dalaj Lama. Toni je i svetac. Zovu ga Toni Lama. On je organizovao događaj, i napravio je mnogo slika, brza paljba. Jedna je imala tu mrlju koju je on uveličao."

    Odneo je fotografiju Kerol Tigs. Kada ju je ona pokazala Karlosu Kastanedi, oni su to shvatili kao omen (znak, znamenje) da je došlo vreme da pričaju o Letačima. Don Huan im je rekao da nikada ne pričaju o njima, jer će ih Letači "sigurno spržiti".

    Kao odgovor na seriju pitanja, rekao je da Letači "vole tamu"; da "više vole muškarce", što ženama olakšava da sačuvaju svoju svest; da "mi svi znamo (na određenom nivou) da su oni tu"; i da, "naravno, možete potencijalno to da osetite - to izgleda kao da vas neko liže".

    Pričao je o Ničeovoj misli "Učinite nešto zlo svakog dana", i komentarisao kako su egoistični i ludi gotovo svi filozofi.

    Ponovo je objasnio da je tamo bilo 90.000 "katoličkih budista" prisutno u trenutku kada je fotografija nastala, i da fotograf, Huan Antonio C. (koji je bio prisutan, i koji je poznat kao "Toni Lama") ima psihičke sposobnosti koje rezultiraju u "raznovrsnim čudnim stvarima koje mu se dešavaju". On je osnivač i direktor Kasa Tibeta u Meksiku. Kastaneda je rekao da je od svih stvari koje su se desile Toniju ta slika "njegova omiljena, mada sam siguran da postoje druge koje on više voli".

    Između Tule i Meksiko Sitija postoji planina. Čarobnjaci su imali običaj da gledaju kako Letači u tri skoka odu od planine do piramida, a zatim do crkve. Onda se u tri skoka vrate na planinu, a četvrtim odu u beskonačnost'.

    Postoji magijski pokret koji su stari čarobnjaci zvali “Tri skoka u beskonačnost”. Karlos Kastaneda je brzo demonstrirao ovaj pokret koji se sastoji od guranja daha ispred tela jednom rukom koja se pomera nagore ispred tela tri puta. Četvrti pokret ruke (imitacija skoka) ispred tela vodi ga u beskonačnost.

    Kastaneda je rekao da sledeća T-majica treba da bude 'Neka vaša svest raste sa Tenzegritetom'. Mislio je da mu je ta dobra i da zaslužuje bonus. Rekao je: "Časna reč, kada vidim da se vaša svest podiže sa nivoa nožnih prstiju, zaurlaću." Podsetio je auditorijum kako se on lako uzbuđuje, zbog uslova pod kojima je rođen. Šalio se da će toliko da se uzbudi kada vidi kako svest učesnika raste, da će da ga odvuku u kola hitne pomoći dok on bude nesuvislo mrmljao: "Podiže se sa nožnih prstiju…"

    "Don Huan je rekao da Letači dolaze preko 'mora svesti'." Karlos Kastaneda je imitirao sebe kako pita don Huana cvilećim glasom: "Šta je to more svesti?" "Kako da verujem u to more?" Napomenuo je da bi voleo da uradi sve što može da liči na don Huana. "Bio bih mali don Huan, kada bi to bilo moguće."

    Kao odgovor na pitanja, Karlos Kastaneda je rekao da Letači nisu svesni šta mi mislimo, isto kao što mi nismo svesni šta pilići misle. Ako neko neotesano pile pobegne, Letač će misliti: "Neću da ga jurim: Imam mnogo drugih."

    Čovek je pitao da li Letači imaju lice ili karakteristično raspoloženje. Karlos Kastaneda je odgovorio: "Ne, oni su vrlo apstraktni." Pokazao je na istaknuti stomak Letača na ekranu i našalio se da se ovaj "dobro najeo". Onda je rekao da mesto koje je pokazao, donji dio figurinog prividnog trbuha, "može da bude njegovo srce".

    Neko je pitao da li Letači vole emocije. Kastaneda je odgovorio: "Da. Oni vole probleme, naročito velike lične probleme." Naveo je kao primer nekoga ko brine da li ga neko drugi voli. Svoju privlačnost za Letače možemo da smanjimo jedino disciplinom. .

    Čovek je pitao da li je viđenje Letača ili energije samo drugi način kategorizacije percepcije koju u nekim drugim disciplinama vide kao auru ili NLO. Kastaneda je rekao da su te druge kategorije 'varljive slike" ('glosovi').

    "Postoji samo jedan način viđenja, kao što postoji samo jedan način hodanja - na dve noge." Objasnio je da čarobnjaci vide kompletnim telom. "Videti energiju kako protiče u univerzumu je specifična sposobnost ljudskog tela. Svi mi možemo da vidimo strujanje energije, bez interpretacije, ali mi blokiramo tu percepciju." Kastaneda je spomenuo fenomenologiju kao način objašnjavanja onoga što percepiramo, i dekonstrukciju kao primer "klasifikacije koja je poludela". Rekao je: "Čitajte Master Faukolta sutra, za vežbu." Onda je dao druge primere klasifikacije. "Kako mi našim umovima stvaramo sobu? Onda od toga pravimo zgradu, pa grad, državu, univerzum. Autistične osobe to ne rade. Oni se zaglave u pukotini u podu - nemaju ništa što bi ih zaustavilo da se ne izgube u detalju. Oni ne stvaraju 'glosove' kao mi."

    "Kako su čarobnjaci pronašli i pronalaze načine da vide energiju kako struji u univerzumu, mi to ne znamo. Za to su verovatno bili potrebni vekovi.

    Oni su bili sposobni da eliminišu interpretaciju tako što nisu unapred mislili kako stvari treba da izgledaju. Mi smo u našoj kulturi naučili kako da konstruišemo jedinice interpretacije - stolicu, sto, drveće. 'Soba' je kada uđemo u zatvoreni prostor, i izuzev ako nešto krupno ne nedostaje, kao na primer plafon, mi nastavljamo kao da znamo gde se nalazimo." Kastaneda je morao da prizna da je don Huan bio u pravu. Umetnost čarobnjaka prema don Huanu je namerno dolaženje do uklanjanja interpretacije da bi se videlo strujanje energije.

    Prema Kastanedi, Letači su odgovorni za strašnu 'instalaciju', koja je poznata kao letački um. "Oni su veliki, tamni, spljošteni, odvratni govnari sa likom aligatora, koji žele da osiguraju da ostanete lepi i mekani i “njam-njam,” tako da mogu da nastave da vas jedu do nivoa nožnih prstiju, dok ne umrete. Oni jedu sjaj vaše svesti, svetlost koja okružuje vaše energetsko telo. Oni vas pojedu do nivoa nožnih prstiju tako da vama ne ostaje ništa drugo, osim razmišljanja o samome sebi. JA, JA, JA!

    Ali strogom disciplinom, životom ratnika, vaša svest postaje čvršća i manje privlačna za Letače i, na kraju, ako uspete da postanete ratnik, oni prestaju da vas jedu. Postajete neprijatni kao hrana. Postajete veliki ružni kvarilac dobrog raspoloženja, što je, što se vas tiče, mnogo dobra stvar!"

    Um Letača je druga priča, i on zahteva posebno predavanje. Kastaneda je opisao um Letača kao petu kolonu, nakon što je ispričao istinitu priču o tome kako je mala armija zauzela veliki grad unajmivši grupu branilaca. "Ja sam sada veoma umoran, pošto sam putovao cele noći, tako da ću izostaviti detalje i daću vam samo kratak izvod:

    Postojao je veliki grad koji je imao velikog kralja (ili tako nešto) i bila je mala armija sa velikim komandantom koja je želela da ga zauzme. On je postavio četiri kolone vojnika ispred grada, a veliki kralj je na to rekao:

    "Ha! On misli da će da zauzme moj veliki grad sa tom malom armijom!?" Ali, vidite, komandant je zauzeo grad zato što je imao tajno oružje: imao je petu kolonu. On je unapred tajno rasporedio petu kolonu vojnika koji su živeli unutar grada sve vreme, oni su bili saboteri i ubice koji su već radili unutar kraljevog grada." Karlos je podigao opominjući prst u tom trenutku i rekao: