Kerol Tigs je otišla, i nije je bilo deset godina, sa boravištem negde drugde u
beskonačnosti. Tokom tih deset godina, projekcija (Dvojnik, Drugi) Kerol Tigs bi
se povremeno vratila u svet koji poznajemo. Kerol Tigs - biću koje je
otišlo - trebalo je deset godina da se vrati ovamo, da reintegriše (ponovo
sastavi,prim.prev.) svoje energetsko telo (sanjajuće telo) i fizičko telo u
jedno biće.
Kerol Tigs je opisala neka od svojih putovanja kroz more svesti u predavanjima
na seminarima o Tenzegritetu. Karlos Kastaneda nam je govorio da je potrebna
tona energije da bi se doživela takva iskustva, još više da se postane njih
svestan, a još i više da ih se opisuje na povezan način. Takođe se podrazumeva
da je potrebno izvanredno mnogo energije i svesti da se o tome sluša. Nepotrebno
je spomenuti, Kerol Tigs je bila relativno malo zastupljena na seminarima o
magijskim pokretima.
Kada
je bio suočen sa ljutitim učesnikom seminara, koji je rekao da ispričane priče
jednostavno ne mogu biti istinite, da ih je preuveličao, Karlos Kastaneda je
odgovorio njemu i ostalima, da ako je išta promenio, onda je ublažio priče. Da
je ispričao čistu istinu, rekao je, "ona bi vam spržila um."
Nagual (Kastaneda) nam je često govorio: “Nalazimo ono za čime tragamo. Ako
tražimo smeće, nalazimo smeće. Rekao je da svakidašnji život ima osobinu koju je
nazvao “reka gargojla” (gargojli - groteskni likovi na gotskim građevinama) i
da mnogi od nas, u svojoj svakodnevnoj svesti, provode većinu vremena tamo,
uživajući u tome da nekoga gaze. Ponekad nam je toga dosta i izlazimo iz reke,
nekako, na trenutak. Jedini problem je što je hladno izvan reke, pa počinjemo da
čeznemo za tim toplim, poznatim muljem. Odatle potiče popularnost žute štampe.
Ratnici ne tragaju za smećem, i ne čeznu za udobnošću te tople reke. Oni tragaju
za slobodom percepcije. Potraga za slobodom je usamljeno putovanje, koje se ne
može zaustaviti, ako se poseduje nepokolebljiva namera. Ako ne, najmanji
nagoveštaj da ste možda budala što pokušavate biti slobodni, dovoljan je da vas
skrene s puta. Trenirani smo da preziremo da izgledamo glupi, da se uvek
prikazujemo u dobrom svetlu. Nikada nećemo nadmudriti beskonačnost, bez obzira s
koliko podataka raspolagali.
Nagual i njegove ženske kolege često su nam govorili da je on već otišao pre
nego smo se s njim sreli. "Nisam ovde!" govorio bi. To bi nas beskrajno
zbunjivalo. "Ali on je ovde," mislili smo. "Tu je, jede odrezak." Neki od nas
nisu to hteli da čuju, jer im je izazivalo osećaj nelagodnosti, prvo, jer to
nismo mogli da shvatimo, a nije nam bilo drago da čujemo stvari koje nismo
razumeli. Drugo, njegova izjava je izgleda podrazumevala da, koji god deo
njegove svesti je bio ovde, neće još dugo biti tu.
Jednostavni sastanak za ručkom, za njega je bio sastanak sa beskonačnošću. Morao
je da putuje preko nezamislivih svetova da bi se pojavio u ribljem restoranu.
Isto je važilo i važi za njegove kolege. Za njih, i vidovnjake don Huanove
linije, i za svakoga ko želi da sanja na način na koji vidovnjaci sanjaju,
nikako ne možemo imati vremena za to da se bilo ko gazi, ili da se prepusti
lavirintnom radu naših dnevnih umova. Ako je nagual video da njegova prisutnost
ne pomaže onome ko je bio pored njega da se oslobodi tih delatnosti uma, povukao
bi se.
"Otklanjam svoju prisutnost," rekao bi, "ali moja privrženost ostaje zauvek." Ta
privrženost (affection) je mogla da stvoriti apstraktnu vezu za svakoga ko želi
da je sledi - otvor prema beskonačnosti.
Da
vidovnjaci mogu da budu na dva mesta odjednom zaista izgleda protivno našim
linearnim umovima. Ako je to nekima neverovatno, to nije iznenađujuće. Da ih to
(ubeđenje) zaustavlja na putovanju svesti je apsurdno. Zato je nagual rekao da
“ratnička staza” nije za svakoga.
Postoje druge staze; potrebna je hrabrost da se izabere sopstvena.
Zahvaljujemo na pitanjima, i da smo prepušteni samosažaljenju, poželeli bismo da
smo ranije odgovorili na sve ovo. Ali nismo skloni žaljenju. I bilo je potrebno
da do sada skupimo dovoljno energije da opišemo sve to na povezan, koherentan
način. Vi ste nam u tome pomogli, tako da istinski možemo da kažemo kako nam je
navigacija zajednička.
