Staza Ratnika-Razgovor sa Tri Ratnice

Prošlo je više od dvadeset godina otkako je Karlos Kastaneda počeo da uvodi svoje čitaoce u mogućnost drugačijeg viđenja stvarnosti. Američki tragači su danas uključeni u magijski spektar koji se prostire od zen budizma i joge do lekovitih trava, Vika ("Wicca") i spiritualizma. Ipak, ostaju pitanja, usprkos intenzivnim istraživanjima proteklih nekoliko decenija, kako da se oslobodimo? I kako da objasnimo neobjašnjivo?

Ta pitanja sam imao u glavi dok sam putovao duž obale ka Los Anđelesu, gde me je očekivao susret sa tri žene iz Kastanedine čarobnjačke loze: Florindom Doner-Grau, Taišom Abelar i Kerol Tigs.

Kada smo se Florinda Doner-Grau i ja prvi put sreli, ispričala mi je o susretu koji može da posluži kao dobar primer za objašnjenje fenomena koji su videli mnogi ljudi. Dok je šetala ulicom u Los Anđelesu, videla je ploveći mehur energije. Ona ga je posmatrala kako skakuće ulicom i bila je pomalo nesigurna po pitanju svojih čula. Povukla je za ruku čoveka koji je stajao u blizini i čija su usta bila otvorena u neverici - ili, možda, zbunjenosti. Videla je da i on gleda isti mehur.

Pošto je čarobnjak, Doner-Grau je svesna da je stvarnost u najvećoj meri percepcija i da je ono što mi izaberemo da percepiramo uglavnom zasnovano na našoj obuci. Moguće je da je čovek u Los Anđelesu bio predstavnik nove škole sa većim mogućnostima, predstavnik generacije koja je pripremljena od strane Kastanede i drugih za percepciju suptilnijih energija.

Posle nedavnog objavljivanja Kastanedine devete knjige, kao i knjiga Florinde Doner-Grau i Taiše Abelar, čarobnjaci iz grupe Karlosa Kastanede su se razvili u svetionik koji treba da pokaže da ne postoji samo jedna stvarnost, postoje i druge i u njih čovek može da ode.

PITANJE: Zašto su žene iz ove loze (čarobnjaka, prim.prev.) tek sada počele da se pojavljuju i da govore o svojim praksama?

FLORINDA DONER: Pa, postoji fundamentalna razlika u načinu na koji muškarci i žene percepiraju stvarnost, kao i u načinu kako reaguju. Žene, kao što su Taiša, Kerol i ja, nisu ni o čemu pisale dvadeset godina. To je suštinska razlika-ženama je potrebno utelovljenje sistema verovanja pre nego što mogu da počnu da pišu o tome. Dok muškarci grade svoje mostove razumevanja pomoću reči, žene grade svoje razumevanje životom.

Oba načina su podjednako valjana, ali reč je o veoma različitim procesima.U terminima energije, muškarac se uspinje ka znanju; gradi ga korak po korak. U fizici, taj proces može da se opiše kao levak, i u njemu se muškarci uvek kreću ka izvoru, ali ga nikada ne dostižu. Kod žena je stvar drugačija, zato što je levak okrenut naopačke. Zahvaljujući materici, žene imaju sposobnost da direktno percepiraju znanje. Za njih nema razloga da se nešto objašnjava, jer one već znaju. I tom znanju, tom iskustvu povezanosti sa izvorom - koji mi zovemo namera - čarobnjaci žele da se vrate. Žene imaju urođenu prednost zbog toga što mogu da znaju nameru direktno, dok muškarci uvek moraju da idu ka njoj.

Kakva je svrha povezanosti sa tim izvorom, namerom?

FLORINDA DONER: Ispričaću vam priču. Ja volim knjige, mnogo volim da čitam. A Karlos nije pročitao ni jednu knjigu dvadeset godina. Znam to, jer je sve svoje knjige dao meni. Ja sam veoma zainteresovana za fenomenologiju zato što se ona, kao intelektualno istraživanje, najviše približava čarobnjaštvu. I ja pročitam nešto, i onda postavim Kastanedi pitanje. On ćuti desetak minuta i onda mi da objašnjenje tačno onoga što sam ja pročitala.

U toj situaciji, ja znam da je on zgrabio to znanje sa nekog drugog mesta. Ta sposobnost nema granica; mogu da ga pitam nešto vezano za fiziku i on će mi odmah dati bona fide odgovor.

Kako biste opisali ono što on radi?

KEROL TIGS: Rekla bih da on to radi u sanjanju, što je način da se kaže da on koristi svoje energetsko telo da bi ščepao liniju energije i direktno pristupio informaciji iz izvora univerzuma.

FLORINDA DONER: A Karlos tačno zna koju liniju da zgrabi. Vidovnjaci znaju da je sve to ionako napolju. Ali sposoban čarobnjak može da pristupi tim linijama informacija sa kontrolom i po želji. Nedavno je Karlos poveo grupu od dvadeset ljudi u malu crkvu u Meksiku (o njoj je pisao u nekoliko knjiga). Dok su bili u crkvi, on je celu grupu uveo u stanje sanjanja i otputovali su u drugi svet.

Kako čovek može da nauči da radi tako nešto?

FLORINDA DONER: To je posedovanje dovoljne količine energije da bi čovek mogao da vidi. Mi smo toliko preokupirani svakodnevnim životom da nam jednostavno ne preostaje nimalo energije da vidimo.

Kako da ljudi koriste svakodnevni život da bi počeli da pronalaze gde se energetski troše?

KEROL TIGS: Kada posmatrate svoj radni dan unazad, jedan od pokazatelja gde ste izgubili svoju energiju je mesto gde ste počeli da se osećate iscrpljeno i energetski ne baš sasvim svoji. Na takvim mestima naći ćete vaše odgovore i odatle ćete moći da razvijete neku perspektivu – bićete u mogućnosti da vratite svoju energiju iz tih događaja i da počnete da preispitujete šablone koji su vas držali zaglibljenima u igri ega zvanoj "heroj i žrtva".

Da li je taj proces različit kod muškaraca i žena?

FLORINDA DONER: Proces je isti. Kada rekapitulirate, posmatrate sebe unazad i ponovo kreirate svaki događaj onako kako se on dogodio. U trenutku kada steknete dovoljno energije, to se dešava automatski i nisu vam potrebna nikakva šamanska sredstva kao, na primer, post ili nešto slično. Možete da počnete bilo kog dana i, počevši od tog dana, da posmatrate stvari unazad. Ja sam do danas uradila četiri rekapitulacije čitavog svog života i svaki put sam nalazila nešto novo. Otkrila sam da mi, ne direktno nego indirektno, stalno pokušavamo da budemo heroji. Na neka od predavanja koja smo držali ljudi su dolazili da hvataju beleške i ja sam im stalno govorila: "Ne, nemojte da hvatate beleške, jer su te stvari besmislene. Samo slušajte." Sva njihova energija odlazi na hvatanje beleški, i oni propuštaju pola onoga što se zaista dešava.

TAIŠA ABELAR: Mi konstantno slušamo kako ljudi govore - kada bih samo mogao da budem član vaše grupe, onda bih mogao da uradim ovo ili ono. Ali ono što oni ne razumeju jeste da je baš to mesto, ma gde se nalazili, mesto na kome počinjete.

KEROL TIGS: Čarobnjaštvo je u stvari, samo percepcija. Tu nema rituala, nema igranja, nema ničega. Samo percepcija i neke tehnike da se poboljša ta percepcija kroz energetsko prikupljanje samoga sebe, kao što su tehnike ne-rada.

TAISHA ABELAR: Ili samo osluškivanje vlastitih misli i zapažanje šta stvarno mislite. Radeći to, mnogo toga možete da naučite.

KEROL TIGS: Pronašla sam da se ljudi uopšteno ubrajaju u jednu od dve kategorije: ili moraju da imaju kontrolu ili su kontrolisani od strane nečega drugog. Kada ste deo tih scenarija, vi generalno nemate čistu percepciju svog života. Rekapitulacijom osvetljavate u svojoj svesti upravo one energije (ili stvarnosti) koje su deo scenarija, tako da vam je omogućeno viđenje šablona i programa koji vas kontrolišu.

TAISHA ABELAR: Kada počnete jasno da vidite društvene šablone koji vas kontrolišu, vi počnete da se prikradate samima sebi. Tada postajete aktivni učesnik u životu. Iznenada vaš šef nije više zao, užasan kontrolor kakav je ranije bio. Umesto toga, on postaje ogledalo pomoću koga vi počinjete da vidite kako ste zarobljeni u igrama ove stvarnosti. Te igre su ono što konzumira ili veže energiju ljudi i sprečava ih da vide pravu energetsku prirodu ove stvarnosti. Kada se udaljite od tog konsenzusa svakodnevnog života, možete da prepustite nameri ili snu koji je bio podešen od strane namere da bude vodeća sila, ili vodič.

FLORINDA DONER: Da biste to radili, morate da se odreknete osećanja ili potrebe da imate kontrolu. Ali, verujte mi, čak i nakon što ste rekapitulirali, još uvek imate osećanje da imate tu malu oblast tu negde i da ćete vi, kada dođete do nje, biti taj koji je glavni.

Hajde da se vratimo na načine na koji muškarci i žene percepiraju. Ako žene percepiraju direktno, zašto onda većina žena nije puna razumevanja ili poznavanja namere?

FLORINDA DONER: Muškarci imaju jednu energetsku prednost u fizičkom svetu. Iako je konfiguracija energije muškarca nalik na kupu, što mu otežava percepciju izvora namere, ona je idealna za bolje radne sposobnosti u fizičkom svetu. Nema načina za žene da se takmiče sa tom energetskom prednošću, sve dok imitiraju uloge koje su kreirali muškarci. Umesto toga, mi kao žene moramo da pronađemo sopstvene resurse i da prekinemo taj krug imitacije (muškaraca, prim.prev.) da bismo zaista bile sposobne da se razvijemo u nešto drugo.

Šta predstavlja taj razvoj?

KEROL TIGS: Iskreno rečeno, zaista ne znam. Kakva je naša namera ako se razvijemo i šta taj razvoj donosi? Za ženske čarobnjake, deo toga je poboljšavanje sekundarnih funkcija naših maternica, koje su sanjajući organi u ženskom telu. A mi to radimo rekapitulacijom, rušenjem starih šablona, skupljanjem svoje energije, sa ciljem da počnemo da sanjamo novi san.

TAIŠA ABELAR: Šta god nam se to dogodilo - a nešto nam se dogodilo - mi se nadamo da možemo da prenesemo mlađim ljudima činjenicu da postoji mogućnost promene. Ali mora da postoji neka vrsta kritične mase koja bi učinila tu promenu mogućom.

FLORINDA DONER: Kada napadnete ogromni konsenzus koji konstituiše svakodnevnu stvarnost, vi udarate u betonski zid. Kada čarobnjaci uđu u sanjanje, prva stvar sa kojom se obično sretnu je zid od magle. Kada vidite tu maglu, vi u stvari prodirete u nešto drugo, energetski. Na neki način, čarobnjaštvo je kao kineska medicina, u smislu da se odnosi prema telu kao prema polju energije. Zapadna medicina tretira telo kao objekat, i ne može da koristi prednosti mnogo moćnije energetske stvarnosti. Kao posledicu, imate lekare koji seciraju materiju umesto da koriste energiju da je promene. Medicina, kao i savremeni čovek, može dramatično da se izmeni ako počne da koristi prednosti tih energetskih principa kao pomoć pri metamorfozi naših trenutnih ograničenja i bolesti.

KEROL TIGS: Ono za čim čarobnjak traga je taj razvoj unutar svoje svesti ili svog energetskog polja; traži taj trenutak ili mogućnost transformacije u stanje bića u kome se čovek bolje oseća.

FLORINDA DONER: Danas se toliko mnogo investira u institucije kao što je A. M. A. da nema šanse da će oni tako da promene stvari. Ali to što oni rade telu je užasno. Oni nas uče da je medicina napredovala, ali to jednostavno nije istina. Mi sada imamo sidu i rak, i stvarno ne znamo šta to, do đavola, radimo.

Imala sam mladu prijateljicu koja je umrla od raka na debelom crevu pre nekoliko meseci. Spolja je vodila savršen život, ali iznutra je bila živa pojedena. Vidite, njen muž je bio predsednik jedne od tih velikih korporacija i ne biste verovali kroz kakve bolove je ona prošla da bi impresionirala ljude. Ona se ubijala da impresionira druge ljude.

Ja sam je pitala: "Ako su stvari tako loše, zašto ne potražiš neku pomoć?" Ali ona je rekla da jedino brine o tome što će ljudi da misle. Ja sam joj odgovorila: "Šta će da misle kada budeš mrtva?" Sada, ona je mrtva, a oni ne misle ništa.

Ako je to cena koju želite da platite, onda platite. To je ono što mi radimo. Vidite, mi smo još uvek, na neki način, majmuni. Don Huan nas je provocirao govoreći da smo mi kao majmun koji ne može da izvuče svoju ruku iz tikve u kojoj je zgrabio semenke. Majmun ne može da izvuče ruku sve dok ne pusti semenke. Ljudi su veoma slični tom majmunu. Naša društvena očekivanja su semenke koje uništavaju našu svest. Sve što majmun treba da uradi jeste da pusti te proklete semenke, ali on neće to da uradi. Mi ne želimo da pustimo semenke i da izađemo iz klopke. Mi jednostavno ne možemo da pustimo.

Gari Larson je nacrtao karikaturu koja pokazuje majmuna koji je pao sa drveta i leži nepomičan na zemlji. Ispod crteža je pisalo: “Zora čoveka”. Jedino što je zaboravio je da prikaže da je majmun pao na gomilu semenki; i da je zgrabio te semenke; i da je to stvarni - pad čoveka.