A. B. E.: Srećemo ljude koji su napustili razum i logiku, prirodne funkcije uma, i koji završavaju u nekoj vrsti zone sumraka u kojoj nemaju nikakvu predstavu ni o čemu.

Da, možete o tome da mislite na taj način. Mada, kada ste na noćnoj strani, vi ste apsolutno na noćnoj strani, i to postaje vaš dan. Ali to je istina. Vi želite da održite red, zato što prikradanje treba da fiksira skupnu tačku na novom položaju, ma gde to bilo. To može da bude u potpuno drugačijoj stvarnosti, ali vi ipak želite, unutar toga, da sačuvate trezvenost i vašu svest koja mora da ostane nedirnuta. I tu dolaze do izražaja vaše prikradačke tehnike, jer ako to izgubite, usled straha ili usled prepuštanja, ili zbog čistog neznanja, gubite sve.

Dešava se, kao što kažete, da završite u zoni sumraka i, što bi se reklo, izgubili ste u toj igri. Vi želite da budete u mogućnosti da održite red i, prikradanjem, kreirate stvarnost ma gde bili, praveći strukturu, uvodeći red, razum. Možete da razmišljate i kada ste u potpuno drugačijoj stvarnosti. Možete da održite svoju svest. Pokušavate da uvedete red u neshvatljive percepcije, u haos koji je univerzum. I tako, gde god da pomerite skupnu tačku, morate da imate i energiju da sačuvate vašu svest netaknutu. To je uslov za odlazak u druge stvarnosti.

Ne bih rekla humanost, nego...

...vaš svetlosni "dvojnik".

Da. Vaša svetlost i vaša svest, što je u stvari skupna tačka, ostaju netaknuti bilo gde. Ali to nije humanost. To ne mora biti ljudsko, i to je greška koju mi ne želimo da napravimo. Ne, mi ostavljamo sve što je u vezi sa čovekom iza sebe.

Tačno tako, ne žele. A postoji veliko interesiranje za naš rad, i za Karlosa Kastanedu, i don Huana. Ali oni to, u stvari, ne žele.

Oni vole intelektualnu radoznalost, mogućnost da postoji nešto drugo tamo negde, jer svi smo skloni tome kao ljudska bića.

Dobro pitanje. Tu postoje dva odgovora. Kao prvo, jedan razlog je što smo Karlos Kastaneda, Florinda Donner, Kerol Tigs i ja poslednji u don Huanovoj lozi, to je kraj puta. Oni to nisu znali u vreme kada su nas obučavali - a ja sam ušla u don Huanov svet vrlo mlada, čim sam postala punoletna. Bila sam s don Huanom, a onda sa Karlosom Kastanedom ceo svoj život od 18. godine - i oni nisu znali da će Karlos Kastaneda postati sledeći nagual, i da će imati grupu ljudi, u skladu sa pravilom koje je vrlo specifično, u vezi sa sanjačima i prikradačima, i koje ima određenu numeričku konfiguraciju. Ali oni su nas obučavali sanjanju i prikradanju i mnogim tehnikama koje oni koriste, oni su nam to preneli. Ali, onda se ispostavilo da Karlos Kastaneda nije nagual sa četiri odeljka.

Nagual je osoba sa četiri energetska dela, i to je u stvari pitanje energetskog sklopa svetlosnih bića. On je nagual s tri odeljka, što znači da je njegova misija drugačija, i jedna od glavnih razlika je da se žena nagual, koja obično odlazi s grupom prethodnog naguala, u ovom slučaju Kerol Tigs, jednog dana vratila. To je bila namera naguala Karlosa ili Florinde Doner i moja, mi smo je, u stvari, vratili u ovu stvarnost. Drugim rečima, njena skupna tačka se vratila, tako da je ona sada sa nama. I to je slučaj bez presedana u svim prethodnim generacijama naguala i vidovnjaka u don Huanovoj lozi. I tako, zato što se vratila, ona nam je dala tu energiju da pišemo o našim iskustvima.

I otišla je. Oni su je poveli sa sobom.

Plan Duha je potpuno različit od onoga koji je važio za don Huana. Njegova grupa je sledila pravila, imali su određenu proceduru treninga. Iako su bili veoma apstraktni, u određenom smislu su bili i vrlo konkretni. Bili su praktičari znanja koje im je prethodna grupa prenela. I to su predali nama. Ali stvari koje mi zaista upražnjavamo su potpuno apstraktne, kao rekapitulacija, ideja besprekornosti, stvari koje radimo ili koje ne radimo i koje su potpuna negacija praksi, ili procedura, već ću da govorim o tome.

Ali vaše pitanje je zašto se to pojavljuje sada, i zašto mi pišemo. Žena nagual nam je dala tu dodatnu energiju da sve to ubacimo u običnu stvarnost. Inače, da nema energije, to bi zauvek ostale ideje. Mada ih mi praktikujemo; mi smo ideje. Nema razlike između onoga što pišemo i onoga što radimo, i zato smo sposobni da pomeramo naše skupne tačke, jer to nisu samo apstrakcije već naša tela zaista sadrže te stvari. I tako se naša skupna tačka kreće. Ali da nema energije, ne bi bilo ni mogućnosti da se to prikaže u ovoj stvarnosti i da to drugi ljudi vide.

Tako, mnogo toga što smo doživeli, zapisali, učili smo pre mnogo, mnogo godina. Ono o čemu ja pišem desilo se davno. Ali nije bilo energije da to objavim, da mu dam konkretan oblik.

Drugi razlog je taj, pošto nema drugih učenika, da tako kažem, plan Duha, ponoviću, jer ni o čemu mi ne odlučujemo... Nema načina da ja kažem: "Oh, sada ću da pišem o ovome i da to uradim", jer ja nemam volju u tom smislu reči. Plan Duha je da to sada treba da se objavi, i to je tako, rekla bih, jer nema sledeće generacije u tradicionalnom smislu. I to treba objaviti za bilo koga ko je tamo negde. Kao što kažete, postoje hiljade, možda milioni ljudi koji to čitaju. Jedan od njih će ih možda praktikovati i uspeti da nađe put.

A razlog zbog koga to kažem je to što vam ne treba učitelj. Pošto smo apstraktni, kakvi smo svi mi iz poslednje generacije, vidimo da je sve što vam treba minimalna šansa i ideja. Kada se to izrazi, postoji mogućnost da nešto možete da uradite, kao što je rekapitulacija, i ako neko to radi, može da pomeri svoju skupnu tačku, nešto će da se desi i Duh ili Namera lično će da ga vodi i uči. A to je već ugrađeno u rekapitulaciju, u vežbe ne-rada, u same knjige. Namera je već tamo.

U redu, rekli smo da većina ljudi ne želi da se upusti u to. Osećaju da to nije za njih. Tako stvari stoje, da. Ali, ima ljudi tamo negde na koje će to da deluje, i to su ljudi za koje su knjige napisane... i ko zna šta će se desiti!

Da. To je, u stvari, vrlo drevna tehnika koja je od starih čarobnjaka preneta don Huanovoj lozi. Ali oni su to na neki način zaboravili, jer su više bili zainteresovani za moć i moć nad drugima, dominaciju nad ljudima, i takve stvari. Nije im bilo ni na kraj pameti da gube samovažnost. Ali tehnika je ostala, i novi čarobnjaci su je oživeli, da tako kažem, i bila je dalje prenošena, i došla je do naguala Karlosa i nas. I mi je sada smatramo stvarno fundamentalnom tehnikom u čarobnjaštvu, od svih tehnika koje smo naučili za pomeranje skupne tačke.

Rekapitulacija je stvarno najbolja za modernog čoveka, i razlog zašto mi to tako mnogo naglašavamo je - don Huan je to takođe isticao - što to svako može da radi. Ne morate da budete "čarobnjakov učenik" ili bilo šta slično. Svaka osoba s minimalnim interesom - čak ne moraju da budu apsolutno predani tome ili slično, nego samo da su radoznali - može to da počne. To je tehnika za brisanje ideje o sebi, ili onoga što je "ja", u smislu svih sećanja i veza s ljudima koje je neko imao za vreme života. I to nije samo ideja. Kažem ideja, ali mislim na jednu energetsku ideju, zato što kada neko kontaktira s ljudima, razmenjuje se energija, naravno. I dosta toga je izgubljeno ili ostavljeno u stvarima. U brigama i dubokim emocijama, to ostaje u svetu i u ljudima. I strategija - jer to je čarobnjačka strategija - jeste da se to povrati, da se to uzme nazad, da sve to imate kod sebe sada, u sadašnjosti. Zašto to ostaviti da lebdi unaokolo u nekoj misterioznoj prošlosti koja vas, na neki način, drži fiksirane na mestu na kome ste?

Ono što radite jeste da sednte, nađete mesto gde imate mir i samoću, najbolje orman ili veliku kutiju ili čak tuš kabinu, zato što vam treba zatvoren prostor - čarobnjaci su imali kutije za rekapitulaciju, gde bi se zatvarali, ili su odlazili u pećinu. Ja sam počela svoju u maloj pećini. Nešto što zatvara svetlosno telo, tako da postoji neki pritisak na svetlosno biće. Pre nego što sednete, napravite vašu listu. Imate listu gde je svako koga ste ikada sreli, upoznali, ili imali bilo šta s njim u toku života. Ima tu posla, i dosta prisećanja. To sećanje, samo po sebi, na neki način olabavljuje skupnu tačku. Tako da je to početna vežba. Vraćajući se u svoj um i sećajući se svakoga koga ste sreli, idete od sadašnjosti unazad, i zapisujete sve ljude sa kojima ste radili, porodicu, poznanike, svakoga sa kim ste imali bilo šta.

U stvari, pravite dve liste. Kao prvo, vaša seksualna iskustva. Svako s kim ste imali seksualni kontakt. Čarobnjaci uvek kažu da tu počnete, jer je to osnovna energija koja je izgubljena tamo negde, i ako to vratite, to će vam dati podsticaj da uradite (rekapitulirate) druge ljude.

Tako imate dve liste, i onda sednete u kutiju za rekapitulaciju, pećinu ili orman i počnete sa disanjem. Treći element pored liste i kutije ili mesta je disanje. Disanje je veoma važno, jer disanjem oslobađate energiju. I već je podešeno od strane namere. Naši kontakti sa drugima odvijaju se svetlosnim telom, i dah pokreće svetlosna vlakna.

Počinjete od desnog ramena, gde stavite ruku - u stvari, ja to prilično dobro opisujem u svojoj knjizi - ali počinjete od desnog ramena, i kada ste postavili scenu sa ljudima i mestima u vašem umu, sve ste podesili i vizualizirali to do savršenstva sa svim detaljima, onda stavite bradu na desno rame i udišete okrećući glavu ka levom ramenu, a zatim izdahnete, vraćajući glavu nazad na desno rame, a zatim vratite glavu na centar. Vi čistite; to je kao čišćenje scene. Samo očistite čitavu sobu ili osobu ili mesto, šta bilo. I vratite svu energiju koja je druga osoba ostavila u vama. Izdišete je i vraćate je nazad. U određenom smislu, odvajate se od tog susreta. I to činite i sa svim ostalim.

Nakon što ste to uradili sa celim svojim životom, vi se prilično odvojite od vaše zapamćene prošlosti. To nije analiza, uzgred budi rečeno. To nije zamišljeno da bude prava analiza samoga sebe, ali ne možete a da ne vidite u načinu na koji delujete i ponašate se i šta se očekuje od vas, da se formira šablon, izranja apsolutni šablon. I sa disanjem razbijate taj šablon. Tako da ono što vi stvarno želite da uradite jeste da uđete u ponašanje bez oblika i šablona, što je način na koji čarobnjak deluje.

On je apsolutno fluidan. To nas vraća na prikradanje. Prikradač je neko ko je nenametljiv, ko poznaje umetnost nenametljivog ponašanja. On nema ego, nema šablon, nema ništa da brani, ništa da dokazuje, nema zahteva, nema želja. Sve će se to eliminisati tokom rekapitulacije.

Postoje i druge stvari koje treba uraditi zajedno s tim, a to je prekid unutrašnjeg dijaloga. Tako vi imate svu vašu energiju u vama i više ne insistirate na ponavljanju istih šablona ponašanja. A način na koji su ti šabloni formirani u nama je ponavljanje određenih stvari o sebi, kao: "Oh, ja ne valjam" ili "Oni me ne vole", ili "Moram da budem takav, da se tu dokažem". što god da prolazi kroz glavu, to je konstantni tok misli ili potvrda, u stvari, o sebi. I tako, čarobnjaci kažu da zaista morate da prekinete to neprekidno pojačavanje samoga sebe, što je taj položaj skupne tačke.

Kada dišete i rekapitulirate, idete u prošlost u sadašnjem trenutku, ta intenzivna koncentracija koja vam je potrebna da sedite i vizualizirate te stvari pomalo pomera skupnu tačku. I svako ko rekapitulira će to videti. Videće: “oh, Bože, radim to ponovo”, i deset godina kasnije: “opet to radim.” Ista vrsta veze, ponovo, isti tip muškarca, isti tip žene. Znamo nekoga ko kaže da uvek izabere tešku ženu (smeh). Ne znam šta to znači, ali to je istina. To je kao da je čovek osuđen da ima teške veze. Šablon se ponavlja, kakav god bio, i svako ko rekapitulira će to videti.

Tako se u nama pojavljuje vidovnjak. A onda, dok to radite i kada se vraćate u vaš uobičajeni svakodnevni život, postajete mirniji, radite te tehnike jednom nedeljno da prekinete unutrašnji dijalog, a neke od tih tehnika su opisane u mojoj knjizi.

Ima dosta od toga u Kastanedinim knjigama, u vezi sa zurenjem, neke tehnike zurenja. Možete da zurite u plamen šibice. Zapalite šibicu, sačekate da izgori vrh i da se malo ohladi, a onda okrenete šibicu i uhvatite je za vrh levom rukom i gledate kako plamen sagoreva kraj šibice ispred vaših očiju, i to smiruje um. Možete da koristite svaku malu tehniku meditacije. Neću baš da kažem da se udubite u istočnjačke tehnike meditacije, ako već radite rekapitulaciju ili ne želite da budete fiksirani u bilo kom obliku. Sve što mi radimo kao apstraktni čarobnjaci je minimalno korištenje tehnika da bismo se udaljili od svoga "ja". Ne želimo da postanemo teži u oblasti ega i pojačanja ega, kao "sada se bavimo meditacijom", ili "sada smo..."

Ne, ne želimo. Ne želimo ništa da dodajemo. Kada pogledate koliko toga morate da se otarasite počinjete da budete obazrivi da ništa ne dodate. (smeh) Ne želite ništa da dodate u smislu da ne postanete važniji u drugim oblastima, jer se oslobađate nekih starih stvari.

Ali vi ulažete tu energiju u svađe sa mužem ili ženom. I tu dolazi do izražaja besprekornost. Želite da održite svakodnevno ponašanje na besprekornom nivou, a to znači da radite najbolje što možete, postižete vaš skromni maksimum. Nas više ne interesuje potvrđivanje ega ili samog sebe, ili odbrana sebe. Jezgro naše energije odlazi na obranu sebe jer smo napadnuti zdesna i sleva... Mislim, ne možete ni da izađete iz kuće... čak i u kući, stalno vam nešto preti. Ili vam šef kaže nešto, neko vas ružno pogleda, izbacuju vas iz takta, ovako ili onako. Odmah morate da reagujete i da izgradite: "Nisam ja tako loš. Oni me ne razumeju". Um se munjevito oporavlja pokušavajući da zakrpi takve stvari.

Ne, vi to ne dopuštate. Više vas ne interesuje odbrana samog sebe. Zanima vas kako da se otarasite svog ja, da dostignete svoj vrhunac. Don Huan je imao dobar dodatak. Rekao je: "Eliminišite sebe i nećete se plašiti ničega." Ako nemate svoje ja, ne postoji apsolutno ništa čega biste se plašili, jer svi strahovi, razočaranja, sve dolazi od ideje o sebi, ili određenih očekivanja koja nisu ostvarena. Ne samo negativne stvari, nego i ako se dese dobre stvari, onda se osećate dobro, znate. Tako to ide u oba smera.

Prikradači su zbog toga zaista indiferentni, oni su izdvojeni, i to nas vraća na početak našeg razgovora. Ono što prikradači zaista žele jeste da se odvoje od sebe, što će reći da odvoje svest od tog položaja skupne točke gdje je društvo, naši roditelji. Puka činjenica da smo rođeni u određenoj porodici, imamo određene veze, fiksirala nas je, prisilila, zatvorila, zaista.

Kada rekapituliramo i odvojimo se od svega što nam se dogodilo, mi plovimo. Skupna tačka postaje slobodna. Može da se pokreće, i to vrlo harmonično. Može da se pomera bez pomoći droge, bez pomoći neke druge osobe ili naguala. Jer kada na vas deluje nešto spolja, niste slobodni, zavisni ste od toga. Jedina stvar od koje zavisi moderni čarobnjak ili prikradač je nešto apstraktno što on zove Duh, Nepoznato. Kada se otarasite sebe, dajete se Orlu, simbolično. Dajete se simbolično smrti. I tako Orao, kažu, dopušta besprekornom ratniku da ode. A to metaforički znači da je osoba koja je rekapitulirala i oslobodila svoju energiju od očekivanja u svakodnevnom životu sposobna da ode bilo kuda. Može kontrolisano da sanja jer čak ni u snu nema svoje ja. I to je opet razlika između starih i novih čarobnjaka.

Kada su stari čarobnjaci svesno sanjali, imali su veoma težak ego i, naravno, gubili su se i bivali uhvaćeni u različitim nivoima sanjanja. Nisu mogli ponovo da se pokrenu, zato što su bili previše teški. Ali oni su imali svoje ideje o moći i to je za njih postala opsesija. Prikradač apsolutno nije ničim opsednut. On ceo svet vidi kao 'kontrolisanu ludost'. To znači da je sve za korišćenje. Postoji red; postoji struktura. Ali to ne treba uzimati previše ozbiljno zato što postoje drugi redovi i druge strukture, beskonačan broj slojeva glavice luka stvarnosti i on može da ode nekud drugde. Ma gde bio, on kreira svoj red i svoju strukturu, i kada ga Duh pokrene, jer nešto pokrene skupnu tačku, on odlazi nekud drugde. On je besprekoran u svojim snovima, i u svakodnevnoj stvarnosti, ako i kada je ovde. Ali prikradač počinje ovde u svakodnevnom svetu, i zato je rekapitulacija zaista za svakoga.

Rekapitulacija počinje ovde, tačno tamo gde se neko nalazi. Tu se počinje. Sa svojom listom i svojim mestom, čisti se prošlost, smiruje se unutrašnji dijalog, tako da se više ne skupljaju otpaci, koriste se određene tehnike zurenja - tu ne mislim ni na kakvu akrobatiku ili tako nešto - ali postoje neki čarobnjački prelazi koji su preneti do danas. Ili samo mirno sedenje - to ne morate ni da zovete meditacijom - samo isključite unutrašnji dijalog. I produžite te trenutke tišine. I onda imate moć koja dolazi iz čiste tišine. To će samo po sebi omogućiti skupnoj tački da se pokrene iz svakodnevnog stanja u povišenu svest.

Onda praktikant - ne morate čak ni da ih zovete čarobnjacima - ulazi u povišenu svest. Tada ima mogućnost da tu tišinu ima u svemu što radi... kada je aktivan. Ako radite, vozite, ili bilo što, radite to u tišini, jer vas više ne vezuje ideja o sebi.

Koristite sitne mučitelje jer, dobro, rekapitulirali ste... moram ovde da kažem da to nije samo jedna rekapitulacija... to je, u stvari, stalni proces, zato što kada završite sa seksualnim iskustvima, onda radite svakoga sa kim ste se sreli u životu.

Onda se vraćate određenim temama. Primećujete da još uvek postoje stvari kao kada normalno radite ili kada vam se nešto desi u toku dana, još uvek osetite: oh, čoveče, to me je potreslo, to mi stvarno smeta. Onda možete da vidite zašto vam to smeta, i koristite određene teme. Kao što potreba za ljubavlju može da bude uobičajena tema. Svakome izgleda treba neko tko ga voli, podržava, hvali. To tako ide, to je vrlo snažna pokretačka sila koja nas drži u liniji, jer dok to imate, kao da vam neko maše šargarepom ispred nosa. Bilo šta čime vam neko maše ispred nosa i na šta vaše telo prirodno reaguje...

Da, to je veliko postignuće. Apsolutno. Naravno, za nekoga ko je time opterećen. Postoje, međutim, nekoliko njih koji možda zaista ne mare za to. Oni imaju dovoljno energije. A znate li od čega to, u stvari, zavisi? Da vas vole, da želite da vas vole?

Čarobnjaci imaju teoriju o energiji koju ste dobili u trenutku začeća. Ako su vaši roditelji voleli jedno drugo, i to seksualno, ako su imali vrlo jak doživljaj, veliki, veliki seksualni doživljaj, oboje, i otac i majka, onda dete koje je tako začeto ima tu ogromnu eksploziju energije. Ono može da ne mari za to da li ga ljudi zaista vole ili ne, zato što ima urođeni osećaj za to da se oseća dobro. Ali ako je jednom od roditelja bilo dosadno - čarobnjak don Huan je to zvao 'dosadna začeća' - ili ako su začeti kroz dosadno iskustvo, bez mnogo bleska... Ili se partneri čak nisu ni voleli, samo su prolazili kroz pokrete vođenja ljubavi zato što su u braku, i to se radi petkom uvečer, onda to dete dolazi na svet s realnom smetnjom. I ono će uvek osećati da mu nešto fali, i želeće da ga vole. Želeće da ga vole drugovi, da ga voli njegova mama, a ona ga možda čak uopšte i ne voli. Ali to nije samo teorija, to je nešto do čega su čarobnjaci došli putem viđenja.

Oni vide kako stvarno izgleda svetlosno biće. Vide kako se energija kreće. Kod nekih ljudi je vrlo lenja, stagnantna, i to se, naravno, izražava vrlo blagim ili niskim nivoom slasti za životom. Ti ljudi na neki način jedva izguraju dan. Takva je vrsta osećanja. Ali drugi imaju mnogo energije. Sve sreću kao izazov. Sve je za njih avantura. Prirodno dominiraju ljudima. Imaju harizmu, neku vrstu opčinjavajućeg uticaja na druge i na stvari oko njih. Oni nemaju tu potrebu, ne žude kao drugi ljudi koji žele da budu voljeni i koji žude.

Naravno, takva osoba, koja ima svu tu energiju, privući će sve vrste ljudi koji žude i koji žele da to (energiju) posisaju (smeh).

Upravo tako. I oni (koji imaju mnogo energije, prim.prev.) privlače te ljude. Čarobnjaci kažu da je ego zaista metaforički bodež kojim se mi ubadamo. Ali, to je u redu samo dok krvarimo zajedno. Sve dok drugi krvare sa nama, mi smo u redu. (smeh) Dok je nekom drugom gore mi smo srećni. Ali, rekapitulacija će doneti tim žudnim ljudima, - i ja moram sebe da uključim u tu kategoriju, jer ja apsolutno nisam bila rezultat strasnog ujedinjenja - da vide te demone tokom rekapitulacije. I zato kažem da rekapitulacija nikada nije završena, zato što i kada sam bila sa don Huanom i njegovim ljudima... Dobro, oni su imali dovoljno energije da pokriju moj nedostatak. Njihova energija me je podizala na taj viši nivo: Ali u trenutku kada bi otišli, ili čak kada bi napustili sobu, ja bih potonula na svoj uobičajeni prirodni nivo i želela bih pažnju.

Svi učenici su bili takvi. I, naravno, oni su nas testirali tako što su nas ignorisali, ili nisu hteli da razgovaraju sa nama, ili su radili stvari sa drugima kada smo mi hteli da budemo uključeni. Tako, kada kažem rekapitulacija, to mora da bude isprobano i testirano u svakodnevnom životu. Ne možete da pobegnete u pustinju i da to radite a da se osećate dobro, i to je sve. Morate da se vratite (u sećanju) do svoje majke i svog oca. Šta vam oni to rade da vi reagujete kao devojčica ili dečak koji želi svoju mamu da mu opere rublje, da se brine za njegov stomačić. Mi još uvek imamo ta osećanja. Tako, rekapitulacija sama po sebi nije dovoljna. Prikradači se prikradaju samima sebi, i kada su sa ljudima u normalnom životu, oni se konstantno prikradaju samima sebi i gledaju šta se dešava.

Sada mislim da moram da govorim o skupnoj tački, jer to je tačno ono na šta prikradači ciljaju. Oni žele da pokrenu ili da pomere skupnu tačku i da na taj način promene percepciju sveta. Percepcija, naravno, može da se promeni putem sanjanja, ali prikradači to rade dok su budni. Način na koji čarobnjaci percepiraju svet je da je sve što vidimo, dok smo budni u ovoj stvarnosti, u stvari pitanje položaja skupne tačke. Sigurna sam da ste upoznati sa Kastanedinim knjigama i da znate šta je skupna tačka, ali opisaću je još jednom. To je fokusirana tačka svesti na svetlosnoj čahuri (lopti, jajetu).

Mi verujemo da je energetsko telo ljudskog bića grupa svetlosnih vlakana kojih ima beskonačno mnogo, i svako od njih ima specifičnu svest. Tako da ona ne liče na električno svetlo, nego svetle kao svest. Na tom svetlosnom jajetu koje čini energetsko telo postoji izrazito sjajna tačka gde je koncentracija osobe, njena svest, skupljena na jednom mestu i ta svetla tačka je veličine loptice za golf, iz ugla gledanja vidovnjaka koji vidi čovekovo svetlosno telo. Mesto na kome se ona nalazi određuje ono što mi vidimo, jer postoji poklapanje vlakana koja zasvetle kada se spare vlakna unutar svetlosnog tela i vlakana, koja su u univerzumu, jer čarobnjaci takođe misle da je univerzum, naravno, beskonačan broj energetskih vlakana od kojih su neka vidljiva, a druga su apsolutno van domašaja naše ljudske percepcije. Skupna tačka osvetljava oblast na svetlosnom biću, i kada se to poklopi s onim što je napolju, javlja se percepcija.

Svi mi imamo skupnu tačku otprilike na istom mestu, jer kada se dete rodi, čovečije dete, koje će da postane ljudsko biće, društveno biće, mora da uskladi položaj svoje skupne tačke sa drugim ljudima da bi moglo da kontaktira sa njima i da percepira isti svet, isti deo mogućnosti percepcije koji i oni imaju, tako da svi možemo da se saglasimo šta percepiramo. Pošto su naše skupne tačke na istom mestu, možemo da imamo govor, možemo da govorimo o drveću i automobilima, i čvrstim zidovima i podovima, i da imamo prostorni i vremenski kontinuitet. Znamo da je postojalo juče i da će biti sutra. Sve je to u vezi sa položajem skupne tačke. Vreme, naša predstava o svemu što znamo je određeno time gde se nalazi ta tačka povišene, skoncentrisane svesti. I ako usled neke nepravilnosti ona nije na mestu gde čovečija skupna tačka treba da bude, onda su te osobe ili čarobnjaci (i odmah ću da pričam o tome), ili su kandidati za mentalno bolesne. Te ljude možete da nađete u ludnicama, jer njihove skupne tačke nisu fiksirane na mestu gde su fiksirane skupne tačke drugih ljudi. Tako da oni nemaju istu vrstu percepcije. I nemaju saglasnost sa stvarnošću. Postoji nalog, recimo, čak biološki nalog koji kaže da sva ljudska bića treba da imaju skupnu tačku na istom mestu tako da bi bili ono što mi zovemo ljudi. Životinje je imaju na drugim mestima, i to određuje tu vrstu životinje. Drveće je ima na određenom mestu svoje svetlosne čahure, i to ga čini drvećem.

Da li onda možemo da zovemo skupnu tačku mestom kolektivne personalne suglasnosti o stvarnosti? Tačno tako. To je naša persona, naša ličnost. E sada ta ličnost, čarobnjaci kažu, nije sve što smo mi sposobni da budemo. Možemo da budemo više od samo društvene osobe. Da bismo postali nešto više od onoga što nam je donela naša društvenost ili naše pravo koje smo stekli rođenjem, moramo da pomerimo ili pokrenemo skupnu tačku.

Moramo da je pokrenemo sa mesta na kome je fiksirana. I ne samo da je ona sposobna da ode nekuda, nego kada to učini, druga svetlosna vlakna svesti zasvetle i poklope se s onima u univerzumu, i uspostavljaju se nove stvarnosti, i te nove stvarnosti su isto tako stvarne i čvrste kao ova u kojoj smo sada, a razlog zbog koga je ovaj naš svet tzv. neosporno stvaran je saglasnost koju mi imamo o tome kako taj svet izgleda. A to je zasnovano na fiksiranosti skupne tačke. Ako se ona pokrene - a ona to čini, pokreće se u snovima, sama od sebe - mi to zovemo sanjajuća stvarnost, da bismo je razdvojili od budnog stanja.

Apsolutno. Sama po sebi, to je izuzetno revolucionarna izjava.

Zato što naša saglasnost kaže da postoje ludi ljudi koji imaju halucinacije. Oni vide čudovišta, i šta sve ne! Ali oni su na neki način manjkavi - sa tačke društvenog gledišta - odnosno, nisu stabilizovali svoje skupne tačke tamo gde i ostali. Njihove skupne tačke nekako su u pokretu, stalno se pomeraju, i zato su naravno ludi jer haluciniraju, i nemaju energiju da je održe na bilo kojem položaju. Kada bi imali energiju i kontrolu, bili bi čarobnjaci, jer bi se prikradali tom novom položaju.

Tako da to, u krajnjoj liniji, vodi ka pitanju posedovanja energije da se percepira više nego što nam je dozvoljeno da percepiramo, samim tim što smo rođeni kao ljudska bića. Naš društveni poredak nam ne dozvoljava da odemo u druge oblasti, osim kroz ludilo ili kroz snove koji se ionako ne tretiraju kao stvarnost. To su dva puta koja su otvorena, ali to nisu upotrebljive opcije. Sada čarobnjaci kažu da možete da pokrećete skupnu tačku, pod uslovom da imate dovoljno energije da je fiksirate na nekom drugom položaju, jer ne želite da završite kao ludaci i potpuno izgubljeni u tim svetovima unutar svetova koji postoje tamo negde, kao slojevi luka.

Ono što je potrebno je kontrola, energija i fluidnost. I ono što oni zovu 'nepokolebljiva namera'. Fluidnost omogućava nekome da pokrene skupnu tačku i da se udalji od datog položaja koji nas čini osobama i, vratićemo se na to, zato što je taj dati položaj koji nas čini osobama, u stvari, ono što zovemo "ja". I tu samovažnost mora da ode kroz prozor, jer sve dok smo vezani za svoje "ja", mi održavamo našu vezu sa tim tačno određenim položajem skupne tačke. Nikada nećemo biti sposobni da percepiramo bilo šta van naše, zdravo za gotovo, tretirane stvarnosti. Dozvoljeno nam je samo da percepiramo ono što je određeno našim položajem unutar društvenog poretka. Tako. da nam treba fluidnost da pokrenemo skupnu tačku negde drugde, a onda nam je potrebna stabilnost, koncentracija, energija da je fiksiramo na drugom položaju. To je ono što je zapravo čarobnjaštvo, pokret i fiksiranje, ponovno fiksiranje skupne tačke na novim položajima, i na taj način osvetljavanje drugačijih stvarnosti koje su isto tako čvrste i stvarne kao i ono što mi tretiramo kao stvarnost svakodnevnog sveta.

Tačno tako. Postoje tehnike, postoje sredstva kojima se čarobnjaci koriste, i ona uključuju tehnike 'ne-rada', 'rekapitulaciju', što je fundamentalna tehnika za omogućavanje pokretanja skupne tačke sa svog položaja, stvari kao 'gubljenje lične istorije’, koja takođe omogućava čoveku da se udalji od očekivanja ili ideje koju ima o sebi.

Gubitak samovažnosti je ključ, naravno, jer kao što sam rekla, sve dok imamo tu ideju o sebi, snažno "ja", ego, ličnost kojom kontaktiramo sa drugima u međusobnoj saglasnosti, oni nas drže. Vidite, snaga sveta, društvenog poretka je tako velika zbog saglasnosti milijardi ljudi koji drže skupnu tačku na tom tačno određenom mestu.

Da. Na sasvim individualnom nivou možete to da zovete 'samoprepuštanje' ili nečija ideja o sebi, a onda prijateljski pritisak. Upravo tako, sve to, a zatim na širem nivou sam jezik, na kulturnom nivou, i moramo da dođemo i do porodice, jer je to osnova, i morate da probijete svaku od tih barijera - individualnu, prijateljsku, porodičnu, kulturnu, zatim jednu ogromnu kolektivnu podsvest koja drži sve na svom mestu.

Čarobnjak mora da iskoči van svega toga na drugi nivo. A onda, čak i iza te kolektivne podsvesti, imate biološki mandat po kome smo zaista uhvaćeni u ovom 'majmunskom obliku'. Imamo našeg biološkog pokretača, treba da budemo društvena, grupna bića zato što smo društvene životinje. Samoća je nešto čega se ljudi smrtno plaše. Mislim, to je jedan od ubica početnika, ideja da moraju da imaju usamljeničko putovanje, usamljeničko traganje, jer se rekapitulacija vrši u apsolutnoj samoći. Ali ljudi misle da mogu da meditiraju zajedno, da rade stvari zajedno, sve dok imaju grupni konsenzus. Međutim, upravo taj grupni konsenzus sprečava tanane pokrete skupne tačke. Tako da morate da izbegnete tu silu, i morate da imate energiju, a energija dolazi od svih stvari koje sam ranije spomenula, uključujući besprekornost (lišenost ega, prim.prev.) i, takođe, korišćenje svoje smrti. Umirete, jer ćete ionako umreti. Ako sledite put čarobnjaka, ako neko želi da se udalji od sebe, od tog datog položaja skupne tačke, i da se uputi u nepoznato, onda je to isto kao umiranje. "Ja" mora da kapitulira, i to je užasno osećanje. Emocionalno, fizički, to je kao, znate, čovek protiv univerzuma.

Morate da budete bez oblika. Morate da nemate svoje "ja". Kao prvo, kao što kažete, to nije iznenadan događaj, mada može da bude. Pokret skupne tačke kod nekih ljudi može da bude iznenadan, ili se pod delovanjem jakog šoka skupna tačka iznenada pomeri negde drugde, i drugačija stvarnost se uspostavi ispred čoveka. Sasvim iznenada se nađe negde drugde. Ali to obično ne traje dugo jer dolazi usled spoljašnje sile i obično se vraća nazad. Ako to potraje, on neće znati što mu se desilo, i to su slučajevi za ludnicu. Dakle, postepena promena je najbolja.

Da, tačno. Pod delovanjem psihotropnih biljaka vidite druge svetove, i skupna tačka je apsolutno izbačena iz svog položaja. Ali to ne radite vi, vi nemate kontrolu, opet je to spoljašnji agens.

Samo prisustvo naguala takođe pokreće skupnu tačku. Njegova besprekornost može da pokrene skupnu tačku njegovih učenika. On ne mora da ih udara po leđima, niti bilo šta slično. Čista energija može izazvati da učenici uspostave druge svetove. Ali, vidite, opet, kad god smo bili u prisustvu don Huana i njegovih ljudi, njihova sila nas je navodila da radimo fantastične stvari. O tim stvarima pišem u svojoj knjizi. Ali kada se vratim u Los Anđeles i kada oni nisu u blizini, vraćam se na staro. Na mene se svali sila društvenog poretka i moja skupna tačka se vrati u 'prvu pažnju'. A tragedija je u tome, naravno, što ako ne vratite vašu skupnu točku na mesta na kojima je bila pod uticajem don Huana i njegovih ljudi, jedva da se sećate šta ste radili ili od čega su se sastojali ti svetovi. Oni su kao snovi. Tako da morate da skladištite energiju da biste mogli da se pomerite u povišenu svest, da možete tamo da se održite vlastitim snagama, i da putujete. I onda idete dalje, i to je postepeno pomeranje.

Rekapitulacija je glavna metoda. Želim samo napomenuti da je drugi način za pomeranje čista besprekornost, nameravanje pomicanja.

Ah, hah. Ono što čarobnjaci kažu jeste da mi neprekidno evoluiramo. Zbog toga ne bi trebalo da ostanemo ili ograničimo sebe na tu majmunsku poziciju skupne tačke. Kao što kažete, unutar svetlosti ljudskih bića postoji potencijal za beskonačan broj drugih mogućnosti.

Da, složila bih se s vama da smo se, sa tačke gledišta evolucije, na neki način zaustavili tu, okoreli smo u tom položaju. Ali sila evolucije se nastavlja. Čarobnjaci su bića koja su nekada bili ljudi. Ali evoluirali su u nešto drugo. Oni nisu više ljudska bića u strogom smislu reči, zato što mogu da pomere skupnu tačku negde drugde i da održe te položaje, i stvarno da promene svoju formu. Ne moraju da održavaju svoj ljudski oblik. Mogu da se kreću naniže, da se pomere do životinjskog nivoa, i da promene oblik i postanu životinje, vrane, ptice ili bilo koja druga životinja ili entitet. Ili mogu da odu u neshvatljive oblasti koje nemaju fizičke duplikate, već su apstrakcije.

Ono što rade novi vidovnjaci... postoji razlika između starih i novih vidovnjaka u don Huanovoj lozi, ili modernih čarobnjaka, don Huana i njegovog učitelja naguala Hulijana i don Huanovog učenika, novog naguala Karlosa Kastanede. To su sve moderni čarobnjaci, i oni su bili zainteresovani za evoluciju ka apstraktnom, izvan svih pomeranja naniže koje je tako lako učiniti kada ste u sanjanju, kada skupna tačka sama po sebi nađe te položaje. Iz tog razloga, svi ljudi koji su povezani sa Karlosom Kastanedom imaju diplome, obrazovani su, jasno misle (nadajmo se). Hoću da kažem, to je jedan od naših zadataka.